О мајци Ђурађа Кастриота осим имена Воисава Трибалда до сада у историографији није дато тачно ко је она. Ипак постоји сачувано неколико записа по којима је доказано, да је она кћер Гргура Бранковића властелина Полога и старијег брата Вука Бранковића и Теодоре, вероватно Хлапен. За генерацију Бранковића, њеног оца и стрица, Гргура и Вука битно је било да одрже своју кнежевину у Дреници и Пологу (наслеђену од оца севастократора Бранка, деде војводе Младена и прадеде полошког кефалије Владоја) од сталног притисака Мрњавчевића и пре него су се Турци појавили као још већа потенцијална опасност. Изгледа, да је у сукобима са Мрњавчевићима и отмици своје жене Теодоре од стране Марка Мрњавчевића доста рано настрадао Гргур, после чега су му кћери Воисава и Ангелина удате за Ивана Кастриота и Петра Спана. Иван Кастриот је захваљујући орођавању са Бранковићима преузео и део поседа Топија, властелинске породице која се гасила, такође рођака Бранковића. Успео је да оформи своју кнежевину у централном далу данашњих албанских крајева и успостави добре односе са суседима Млечанима, а удајом својих кћери и са великашима Балшићима, Аријанитима и Црнојевићима. Са Војиславом Бранковић је имао четири сина (најмлађег Ђурађа, касније Скендербега) и пет кћери. У другој деценији XV века услед перманентног притиска Турака, три сина је морао да да као таоце Турцима, а он је постао турски вазал. Године 1437. се повукао у манастир Хиландар, где му је био и најстарији син Репош и ту је и умро (сиже излагања према записима).
Књига се може бесплатно преузети овде.
