Непоходно је било размотрити ради историјске истине, на основу историјских извора, питање етничког индетитета Ђурађа Кастриота Скендербега и Кастриота, које је сада доста исполитизованао и са тендециозним тумачењима пуним фалсификата и софизама дато у националистички обојеној поставци о Кастриотима албанске историје, а код осталих је доста замагљено. Одређена документарна грађа из српских средњовековних извора, битна у аналитичком приступу, није до сада узета у обзир у поставкама о етничком индетитету Кастриота. То су Повеља цара Стефана Душана из 1347, Прострагма из 1349/53. Светоарханђеловска хрисовуља из 1348/52, затим за Масареке, претке Кастриота „Јањинска хроника“, а ни објашњења В. Качановског о настанку „Меморије..“ Мусакија. Закључци, до којих се долази на основу документарне грађе и сведочења савременика и рођака Кастриота, могу дати доста уверљиво – да су Кастриоти и њихови преци Масареци, словенско-српског порекла. То код Кастриота старијих генерација потврђује и њихова ортодоксна вера са породичном славом (по Јастребову) и хиландарски монаси из њихове фамилије, њихов статус српских властелина, блиске родбинске везе са српском властелом, где су са Бранковићима двоструко повезани (мајка Ђурађа Кастриота је Војислава Бранковић) и генеалогије са датим српским пореклом садашњих Кастриота у Италији и Шпанији као и низ других поузданих аргумената.
Књига се може бесплатно преузети овде.
